Епархија захумско-херцеговачкаОбиљежавања овог значајног јубулеја биће приређено у Острогу, Никшићу и Требињу, а сам Научни скуп одржаће се 9. и 10. маја 2021. године, са идејом да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до данашњих дана, првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних подручја, и то радовим и дискусијама из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје књижевности, утемељени на домаћим и страним писаним свједочанствима, који би јасније расвијетлили период у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развој његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу.
Због ситуације са пандемијом корона вируса одржавање Скупа биће омогућено и у online форми, а радни језици на Научном скупу биће српски, руски и енглески језик.
Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу (Попово поље у Херцеговини). Учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукополoжен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме је боравио у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдошу је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напушта манастир Тврдош и одлази на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639). Након Тврдоша, 1651. године прелази у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузима источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помиње као митрополит обје херцеговачке епархије (источне и западне). Упокојио се 29. априла/12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог. Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије тако да је данас Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу и Српској Православној Цркви.
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП
„СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ – 350 ГОДИНА ОД ПРЕСТАВЉЕЊА“
Организациони одбор
Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г-дин Јоаникије Мићовић
Епископ херцеговачко-приморски г-дин Димитрије Рађеновић
протојереј-ставрофор Остоја Кнежевић
протојереј-ставрофор Радивоје Круљ
протојереј-ставрофор Слободан-Бобан Јокић
протојереј др Никола Маројевић
др Васиљ Јововић
Ратко Кривокапић
Научни одбор
академик Јован Делић, Српска академија наука и уметности
академик проф. др Синиша Јелушић, Црногорска академија наука и умјетности
академик проф. др Зоран Лакић, Црногорска академија наука и умјетности
академик емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Међународна славенска академија наука
проф. др Богољуб Шијаковић, Богословски факултет Београд
проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Ниш
проф. др Милош Ковић, Филозофски факултет Београд
проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Нови Сад
др Андреј Хошев Јурјевич, Московска патријаршија
доц. др Будимир Алексић, Богословија Светог Петра Цетињског
ПРОГРАМ МЕЂУНАРОДНОГ НАУЧНОГ СКУПА
„СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ – 350 ГОДИНА ОД ПРЕСТАВЉЕЊА“
Недјеља 9/5/21, ОСТРОГ-НИКШИЋ
7:30 - Света Литургија у манастиру Острогу
10:00 - Уводно обраћање и отварање скупа
Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије (Мићовић)
Предсједник владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић
Министарка просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе проф. др Весна Братић
Академик проф. др Јован Делић, САНУ
10:30-11:30 - прва сесија – манастир Острог
Предсједавајући: владика Јоаникије (Мићовић), о. Гојко Перовић
проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет, Београд: Светост, нормативност, мјера
проф. др Срђа Трифковић, Филозофски факултет Бања Лука: Полумесец и унија: геостратешки контекст млетачко-отоманског супарништва у време Св. Василија
протојереј-ставрофор Гојко Перовић, Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Култ Св. Василија Острошког и црквено-народне литије у Црној Гори 2019/2020. љета Господњег
академик проф. др Синиша Јелушић, ЦАНУ, Подгорица: О феноменологији чуда (С. Булгаков, В. Зенковски, А. Шмеман)
академик проф. др Зоран Лакић, ЦАНУ, Подгорица: Хапшење патријарха Гаврила Дожића
дискусија
12:00-13:30 - друга сесија – манастир Острог
Предсједавајући: академик проф. др Синиша Јелушић, проф. др Дарко Ђого
проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Ниш: Патријарх Пајсије и митрополит Василије – време искушења у одбрани православља
академик емеритус проф. др Алексиос Панагопоулос, Никозија, Кипар: Св. Василије Острошки и његови духовно-дипломатски односи са Грчком и Светом Гором
проф. др Мирко Сајловић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Свети Василије Острошки на Светој Гори Атонској
проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Нови Сад: Римокатоличко житије Св. Василија Острошког
др Хошев Андрей Юрьевич, Московска патријаршија, Москва: Переписка игуменов Острожского монастыря с митрополитом Петром I Петровичем Негошем как исторический источник
17:00-20:00 - поподневна сесија – Никшић (сала 1, Парохијски дом)
ИСТОРИЈА
Предсједавајући: проф. др Срђа Трифковић, проф. др Боривоје Милошевић
др Радован Пилиповић, Архив СПЦ, Београд: О аутентичности неких ћирилских докумената у римокатоличко-православним односима XVII века на Балканском полуострву
проф. др Бошко Бранковић, Филозофски факултет Бања Лука: Патријарх Василије Бркић и култ Св. Василија Острошког
МА Свјетлана Ж. Самарџија, Пале: Улога папског примата у Црној Гори током XVII вијека
Жељко Пржуљ, Источно Сарајево: Историјске прилике у вријеме дјеловања митрополита Василија (Јовановића) – на простору Херцеговине, Црне Горе, Боке, Далмације, Лике, Војне Крајине
Перо Радоњић, Музеј Даниловград: Острошки игумани Максим и Јосиф Павићевић
Миљан Станишић, Даниловград: Св. Василије – Манастир Острог и Бјелопавлићи
о. Роман Виларет, Манастир Острог: Архимандрит Лазар Аџић и период духовне обнове у манастиру Острогу (1990–2000)
мр Љубомир Поповић, Филозофски факултет Никшић: Опсаде манастира Острога (у црногорско-турским ратовима XVIII и XIX вијека)
мр Салих Селимовић, Сјеница: Етничке и верско-конфенсионалне промене на Сјеничко-пештерској висоравни после Велике сеобе Срба
17:00-20:00 - поподневна сесија – Никшић (сала 2, Епископски двор)
ДУХОВНОСТ, КУЛТ
Предсједавајући: проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Здравко Пено
проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Гаврило Тројичанин и Доситеј Хиландарац: Да ли су се Срби у доба Св. Василија Острошког осјењивали крстом са два састављена прста?
проф. др Ђорђе Н. Ђекић, Филозофски факултет Ниш: Св. Василије Острошки – духовно порекло и наследство
проф. др Владимир Ступар, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Св. Василије Острошки и саборно-васпитни значај његових моштију у цркви
проф. др Драго Перовић, Филозофски факултет Никшић: Други и светост
Драгица Тадић Папаниколау, Атина: Грчка служба Св. Василију Острошком
др Миодраг Чизмовић, Манастир Острог: Манастир Острог и вријеме милитантног атеизма
о. Владимир Палибрк, Манастир Острог: Свети Василије и насиље еклисијалног инжењеринга
проф. др Здравко Пено, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Чуда у православљу – чудотворство Св. Василија Острошког
проф. др Далибор Петровић, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Фоча: Култ Св. Василија Острошког у Старој Херцеговини
др Жарко Лековић, Историјски институт Подгорица: Чудесна исцјељења Св. Василија Острошког у штампи и документима
Александар Вујовић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Манастири, цркве, институције, хорови, удружења, манифестације посвећене Св. Василију Острошком
Понедељак 10/5/21, НИКШИЋ-ТРЕБИЊЕ
8:30-11:00 - пријеподневна сесија – Никшић (сала 1, Парохијски дом)
ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ, ИСТОРИЈА УМЈЕТНОСТИ, ХИМНОГРАФИЈА
Предсједавајући: проф. др Јелица Стојановић, др Светлана Пејић
проф. др Радмило Маројевић, Филолошки факултет Београд: Етнонимска, топонимска и антропонимска преплитања на тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Седморо Брда
проф. др Јелица Стојановић, Филолошки факултет Никшић: О језику докумената Св. Василија Острошког и Тврдошког
мр Раде Булајић, Манастир Острог: Рукописно наслеђе манастира Острог
др Милена Мартиновић, Музеј Црне Горе, Цетиње: Јеванђеље изборно манастира Подмалинско
др Ивана Безрукова, Институт за језик САНУ, Београд: Псалтир Гаврила Тројичанина
Горан Комар, Херцег Нови: Наводно писмо Св. митрополита Василија (Јовановића) папи Клименту X
доц. др Будимир Алексић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Св. Василије Острошки у књижевности
доц. др Кристина Митић, Филозофски факултет Ниш: Мотив чудотворења мошти (на примеру варијаната народне епске песме „Разрушење манастира Тврдош“)
проф. др Светлана Пејић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд: Силазак Светог духа на апостоле – једна острошка појединост
мр Луција Ђурашковић, Музеји и галерије Будве: Св. Василије Острошки и Св. Стефан Пиперски: савременици и чудотворци
Биљана Цинцар Костић, Музеј СПЦ, Београд: Ликовне представе Св. Василија Острошког у српском сликарству
проф. др Слободан Раичевић, Веоград:Црква Светог Симеона Мироточивог у подострошким Врелима из друге половине XVI вијека и њеним могућим ктиторима
о. Павле Љешковић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: О химнографији празника Св. Василија Острошког
др Ана Зечевић, Музичка школа „Јосип Славенски“, Београд: Молитвена поезија српских песника као инспирација музичким ствараоцима (прилог компаративном истраживању)
8.30-11.00 - пријеподневна сесија – Никшић (сала 2, Епископски двор)
ИСТОРИОГРАФИЈА, ПРАВО, АРХЕОЛОГИЈА
Предсједавајући: доц. др Будимир Алексић, др Васиљ Јововић
проф. др Боривоје Милошевић, Филозофски факултет Бања Лука: Српска духовност и просвета у Херцеговини у последњем вијеку османске управе
др Васиљ Јововић, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Св. Василије Острошки и манастир Острог по писању протођакона Филипа Радичевића
Драган Радоман, Православна Богословија Светог Петра Цетињског, Цетиње: Цетињски дани Св. Василија Острошког
Драженко Ђуровић, Соколац: Историографија у Босни и Херцеговини (1953-1992) о политичким и црквеним приликама у доба еписковања Василија Јовановића
мр Смиља Влаовић, Подгорица: Странци о култу Св. Василија Острошког и манастиру Острог
Јован Ј. Алексић, Филозофски факултет у Косовској Митровици: Глас Црногорца о ослобођењу Метохије у Првом Балканском рату
Дамјан Ћулафић, Беране: Клетва као ultima ratio у заштити правила, уз правну анализу „Завјештајног писма Светог Василија Острошког“
доц. др Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Подгорица: Црквено правни положај манастира Острог
мр Младен Загарчанин, Завичајни музеј Бар: Испоснице и пећинске цркве на простору данашње Црне Горе у средњем вијеку и постсредњевјековном периоду
18:00 - поподневна сесија – Требиње
Поздравна ријеч:
Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије (Рађеновић)
Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, Захумско-херцеговачка епархија, Мостар
СВЕТОСТ
Предсједавајући: владика Димитрије (Рађеновић), академик проф. др Јован Делић
академик проф. др Јован Делић, САНУ, Београд: Свети Василије у пјесмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога
мр Жељко Вујадиновић, АНУРС Бања Лука: Св. Василије Острошки у свом и нашем времену
доц. др Душан Крцуновић, Филозофски факултет Никшић: Св. Василије Острошки: светост, вјерска свијест и јавно мјење
протојереј ставрофор Слободан Бобан Јокић, Епархија будимљанско-никшићка Никшић: Саборни храм Св. Василија у Никшићу (1900-2021)
Представник Епархије захумско-херцеговачке за културу и медије
ђакон Бранислав Рајковић
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
