О култури сећања и о стваралаштву монахиње Марије говорио је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован , проф. др Јелена Ердељан и др уметности Никола Радосављевић, програмски директор у Музеју жртава геноцида.
Догађају је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, као и бројни посетиоци.
Слике монахиње Марије (Антић), припаднице свештене обитељи манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, из циклуса под називом ,,Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења" одишу снагом и лепотом. Инспирисане су стварним и трагичним догађајима и злочинима који су се одиграли у Јасеновцу. У овом циклусу представљено је 26 тема. У сликама монахиње Марије мешају се иконописачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока. Оне су у својом суштини иконичне представе и у исто време савремени сведоци времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње и сећања.
Ауторка је монахиња, а не школовани ликовни уметник, па је у овом случају уметност искоришћена као појам и својеврсна веза за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли која се отелотворила на њеним радовима.
Репрезентативна двојезична монографија проф. др Јелене Ердељан садржи и непречишћено интегрално сведочанство монахиње Марије чиме је обогаћена непосредним искуством молитве, постојања и стваралаштва на најстрадалнијем месту за српски народ у целокупној његовој историји.
Небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завета, молитве из службе јасеновачким новомученицима, су део ове књиге која је и потресно сведочанство о Јасеновцу као највећем губилишту српског народа са 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница.