УКСТоком седам дана трајања Фестивала, организатори су осмислили и успешно реализовали богат програм са више од 30 књижевних догађаја, јавних читања, перформанса, дебата, округлих столова и представљања књига.
Поред песника, наступила су и значајна имена из области позоришта, филма и визуелне уметности, а програм је укључио и филмске пројекције, концерте и изложбе. Један од филмова, емитован у суботу, 16. септембра, био је посвећен Адаму Пуслојићу, члану Румунске академије и српском песнику и преводиоцу. Био је један од зачетника клокотризма и преводилац са румунског и руског језика.
Једна од песама коју је Гордана Влајић говорила на поетској вечери одржаној у букурештанској ARCUB сали, посвећена је управо Адаму Пуслојићу из, како је песникиња рекла, барем три разлога: - Јер је својом душом и речима славио и српско и румунско песништво, јер ме је учинио заљубљеником у румунско песништво, посебно у стваралаштво Никите Станескуа чије стихове убрајам међу најлепше и најмоћније, као рецимо "... само трава зна укус земље... " и јер је за ову моју песму која је, пре него ћу му је посветити, носила назив "О сину", рекао: - Добра ти је ова песма! А, Пуслојић није био безразложни лепорек, објаснила је Гордана Влајић.
На листи међународних гостију били су и: Мило де Анђелис (Италија), Филип Танселин (Француска), Рашид Калес (Мароко), Жозе Мануел де Васконселос (Португал), Хабиб Тенгур (Алжир), Хасан Еркек (Турска), Горан Симић (Босна и Херцеговина), Клаус Анкерсен (Данска), Габријел Чавес Казазола (Боливија) и други.
За тему, на једној од књижевних дебата, узета је позната латинска изрека: - Када топови загрме, музе заћуте.
- Судећи по овоме што овде чујем и видим, - рекла је Гордана Влајић, - не бих се сложила да су се поетске музе ућутале и о томе сам говорила и у интервјуу за тамошњу те-ве емисију. Напротив. Музе су разгоропадиле песнике и потакле их да се лате оштрог, али уметнички брушеног сечива разоткривања и демистификације узбурканог нам света. Реч коју сам током Фестивала најчешће видела и чула, и када нисам разумела језик песника, јесте: светлост. Докле год песници и уопште уметници не заћуте, значи да су гласнији од грмљавине ратних добоша. Макар нарицали о мрклини у чемеру, својом ће добронамерном поетском речи разгртати таму и доносити светло.
Две су примарне импресије које су, према речима Гордане Влајић, обојиле њен боравак на Фестивалу у Букурешту. Најпре, поетској вечери на којој је говорила своју поезију, испред Амасаде Републике Србије у Румунији, присуствовала је госпођа Ирена Радојичић, конзул и први саветник, што је књижевница посебно издвојила рекавши да би таква предусретљивост наших дипломата требала да буде подразумевајућа, али да њено досадашње искуство сведочи да није тако и у другим државама, па ће предусретљивост наше Амбасаде у Букурешту и памтити и помињати. По доласку у Букурешт, иначе, нашу је књижевницу сачекала и љубазна порука добродошлице. На овај начин, представници наше Амбасаде у Букурешту показали су поштовање и према организаторима овако грандиозне манифестације и према уметницима из Србије, рекла је Гордана додавши да Букурешт гаји изразиту наклоност према уметности, како оној наслеђеној коју брижљиво чува, тако и овој коју сада порађа, коју посађује, залива и негује. Добре примере треба преписивати, закључује Гордана Влајић, осврћући се на боравак у главном граду Румуније.
УКС
УКС
